Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 94

Суштина поетике | часопис за књижевност Поезија наших дана КРУГ Из мене не настаје пјесма Јер више немам ни слова, ни гласа Све ријечи су се слегле – На дну душе почивају Од мене не потиче ни покрет, ни шум Мирна Прекривена плаштом будућности Слушам откуцаје срца Прошлости моје нестао је траг Нови, касни долазак Уз одјек потпетица Који се разлијеже асфалтом Завршава круг И оглашава почетак Милица Шојић РАТ И МИР ⌘ Пишем ти, драги, негде у свануће, у маленој соби, окреченој бело, док јутро бледи и док звезде трепћу, а ветар ко старац походи кроз село. О, Света Тројице, о црвено слово, малена бројанице око мога врата, сви рани јади Наташе Ростове, све пристигле боли, пре судњега сата! 94