Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 9

Суштина поетике | часопис за књижевност ДА НИСИ Да ниси далеко кад требаш ми... да грлим те као видра кад нежности јој треба Једно срце чека, један осмех као сенка далека, један живот пун страха и бесаних ноћи шапуће да мораш доћи Спавати без снова без уморних нада пробудити се искрено и топло без јада Да је спавати без бега љубав да се промоли кроз ноћ спавати нежно, спавати тихо, дражити се осмехом твојим звезде на небу њиме да бројим Пробудити ме мораш бојама свежег неба, тихим пољупцем, шапатом да ми ухо дотакнеш Светлост да месецу покажеш пут бесани у ноћи да откажеш Да ниси далеко... кад у сванућу 9