Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 86

Суштина поетике | часопис за књижевност * * * све је прошло све је потрошено и све спорно поништено а испред су само замке непредвиђено са изненађењима време је пролазило без нас одавно: све данас можемо узети ипак све се сутра мора оставити где и како је било. Преведено (2017) ⌘ * * * река је опколила моје село река је удавила башту пуну пчела пуну сунца твоја кожа у пшеничном пољу пригрлила је тугу птице привукла је страсти инсеката у грудима су избили извори и широка мрља ноћи Преведено (2013) 86