Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 85

Суштина поетике | часопис за књижевност * * * тако се удаљавам од нас као од себе никада не нашавши оно шта нас компромитује (сваки пут) а уједно нас не уништава (заувек) није ваљда све то – крајњи циљ овог путовања које води до краја нас? Преведено (2017) ⌘ * * * сви прећутани греси – су нам опроштени време се стисло киша над ватрама сламним спушта се и више ништа неће моћи помутити тај остатак што нам је у сећању претекао. Преведено(2017) ⌘ 85