Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 56

Суштина поетике | часопис за књижевност — Дођите ви код мене, сутра, да не носим слике, већина је великог формата — сва узбуђена га је позвала. Цео дан је осећала стрепњу, није могла веровати да познати уметник долази код ње и да се интересује за њена дела. Обукла је бордо хаљину која је откривала лепе листове и колена, благо деколтирану, дискретно је истицала белину коже и облину малих чврстих груди, скупила своју свилену плаву косу откривајући нежну линију дугог врата, благо се нашминкала, и чекала. Био је тачан. Донео јој је једну црвену ружу. Сећа се задивљеног погледа мушкарца, хвале признатог сликара за њен дар, неколико драгоцених савета, и смеле понуде да му позира, а за узврат ће јој помоћи и омогућити продор у кругове уметника којима је, по његовим речима, припадала. Поверовала му је и прихватила, иако тешка срца, а како не би кад је говорио као да јој чита мисли и одагнао све нелагоде, а обећањима пробудио хтења. Први одлазак код њега је протекао у лепом разговору, причали су о уметности, показивао јој је своје слике, а после друге чаше Вранца прешли су на ти. Био је веома пристојан, изразито интелигентан и врцаво духовит, а тамне очи су биле упечатљива и посебна прича. Слушала га је пажљиво, причала му о свом студирању, родитељима који су далеко и ретко их виђа, сналажењу у великом граду, професорима, омиљеним сликарима, виртуозима класичне музике и џеза, и време је зачас пролетело. Кад је одлазио благо је загрлио и пољубио у образ, као стари добри пријатељ. *** Сећање јој је појачало главобољу и сузе су потекле. Свесна је да је у њему видела могућност уласка у свет познатих и питала се шта је он у њој видео, уметницу или жену, или обоје. Не смем га изгубити! — задремала је плачући и размишљајући као да реши ову неочекивану ситуацију. Зора је тек рудела кад се, после кошмарног сна, пробудила. Устала је, ставила врапцима мрвице на прозор и 56