Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 50

Суштина поетике | часопис за књижевност Хоћу громку снагу, рик! Да испијаш ме једру, путену И мушки волиш страст ову заумну До малаксалости свих милина земних Кад дрхти још уздах чула изморених Човече занесени, мрачне су ове сени Зар је она кадра када да другом угоди? Не питај се, тад је касно: Да ли анђео или мачка пакла На рамену је твом заспала. Изгорећеш, заволећеш ал' не суди потом мени У канџама си што срце пара. Жудећеш трајно за комадом дара... Слуга си својој опсени Кида те, дроби тај сан о ж BBBุ+BFFoBF BFBFBBFBBF`BBBBBBB+BCB윃BBԃFFBBBBF BBBBBB+B_BBF BBBBBBBBBBBȃF BBBFBBFB+BwBBBBBBcBBFlB[BBBF FFBBBBB(