Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 49

Суштина поетике | часопис за књижевност САН О ЖЕНИ Изгорећеш, заволећеш , ал' не суди потом мени Познаш ли како је, мада прогнан, трен блажен Када пијанством погледа си разнежен Кобне су силе фаталне жене , дражи непресушне Громови ће тебе, драги, Просевнути да загрмиш И одјекнеш до висина... Знаш ли вила какав танац игра? Косе русе по теби разасућу Неслућеним ужицима засућу… Дођи, загризи сочне чари Дотакни, мили, ове жари Што жуди носе од раја до дна Венац исплети од свога сна Ја сам она што је била и биће – Омамна тајна, вечна загонетка Ал' не питај се ништа више! Сада љуби страсти ове… Ко силна вода, извор јак Протеци обалама белим Да котрља слап! У очима хладним нађи плам Весталке чији гори храм Хоћу јецај и јауке! Хоћу студи жарне, ломне Да се гласне жуди пој Испреплетани дивљи крик! 49