Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 48

Суштина поетике | часопис за књижевност Мач твој у корицама сече жртве! Ругобо смешна и жалосна, Како те је само наговорио ласкавац таме! Крвава је зора сакрила вампирске зубе ноћних поданика. ⌘ ОБЕЛИСК Дах животни од душе неста. Човек преста с бивања да бива душа жива. У недах прах – дах удаху. Засејава Небо Земљу праском сунчане магле. Свило се у жилу живу. Стабло под небом плод свој да. Век за века – оглођен, сасушен. Засејана земља костима. Век за векова – иструлиће ил' човек стаће. Утрнуће Земља загризом ватре загрцнута. Ојаловиће Земља пробуђена стена кад окошта. Заспаће слеђена водама без осмеха. Као Месечева, њена ће сенка обелиска витлати новим световима. ⌘ 48