Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 46

Суштина поетике | часопис за књижевност Чари у чвор заплете – разуму се свете. У извору вечна је, трајно увире те, само ли џарнеш. Чари јој неспокој воли... ⌘ ЧЕМУ РУКЕ ПРУЖАМ Ходам по води мутној од устајалости. Ерос баченим камењем прави жабице. Његове игрe тутње тешким шинама по разрованим обалама душе. Где да се денем од себе завитлана, у свемир, у бездан, у ковитлац луди?! Обликујем га у одговор на жуди. У осуди, немир не да руди да заруди, ни да буди глед прожимања и узимања. Цинизмом и законом Бога све дубоке речи занеме, а севдах кликће близином и срећа трепти уздржана. Одјури трен ноћима ткан. Сама знам, 46