Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 38

Суштина поетике | часопис за књижевност ОПРОШТАЈНИ ДАР Амалија је седела на стенама на плажи у близини старог напуштеног светионика и посматрала величанствен залазак сунца који је небо и море бојао у дивну нијансу роза боје, редак призор насупрот уобичајеним црвеним и пурпурним нијансама. Волела је да слуша звук таласа који запљускују стене и полако и неприметно, али неизбежно, кроз векове их мењају и обликују, налик животу који мења и обликује људски карактер. Пријала јој је та самоћа у којој би се препуштала размишљањима или пак бегу од онога о чему није желела да размишља. О осећају да њеном животу нешто нед BFF BFcB԰FBFd+FBFFBBwBF#F BF#F BFcBF FBBBBBԃFBBԃF BFBBBBBBFBBBF#BԸ+BBFkBBBFBBBBFBBBԃBBBBFFF BBFgBBBBFBBBBBBBBFBԃBBԃBBBB+BFBF BF BFBBBBBи+BwBFcBԃFBԃBBBBBBBBBBBBBBFcBԃBFBF BBBBBFBFcBԃBFBFFFF BB+BBFBBЃFBBBԸB{BFBBFBBFBԃBFBBBBBBBBBBBF BBBF FBBFcBFBBBBBB+BBBBFF BFcBBBFBBЃFkBԸBwBFcBԃFBԃBBFFBBBBBBF#F BBBFcBԃFFBBFkBBB+BBFBBBԃBBBFcBF`FcBԃBFBBBBBBBBBBBBBFFcBԃBBBFcBFBBBGBBBFcBԃBFF+BCBBBBFcBFcBԃFcBBBBԃBBFBFBBBBBBBBBBBFFBFoF BSBBFB+BFBFoBBBBFFoBFFBBF BBBFcF FcBԃBBFFcBBFgFFBBBFBBBBBBBF BFBBFcB+FcBԃBBBFBBBBBBBBFF BBBBBBFkBBBFF BBBBBB츃BkBFBBFcB԰F +BBBBBFBఃBBBFF FBԃBBBBFBBBFBBBBBFkBBBBBBFFBFBBFcBԸ+BFBBBBFBBBFF FcBԃBFF BBBBSBBBBFFBF FBBBBFF BBBFBBFcB԰+FFBBBFcBԃBBBBBBBBBBBBBBoBBBFBBBFF BBBBBBBBBFcBFBBԃF#F B+FBԃBBBBBBBBBBBFBFBBBFF FcBԃFBBBBBBFBBBBBFBBF BBBFkBBB+BBFF BFBBBBBBFkBBBBBBBBFBBFBFFBBFcBԃBFF BBBBBF FBFcBB+BBFBBBBFBԸB{BЃF BBBFcBԃBFBF#BBFcBBBBBBFFBBFBFBฃBCBBఃBBBFcB+BBBBBBBFcBԃBBFBBBBBBBBF BFBBF FBBB̃BBBFBF BBBBFKF BBBBԸ+BGBBBFcBԃFBBBBBBBBFKF BBBFBBF BFBBF BBBBBFBFBBF BBFFBBB+PB_BFBBBBCBBBBFcBB#BFBBBWBBBBBPFBBBBFcBԃFBBBFcFFoB+BBFBBЃBCBBBBFcBԃBBFF BBF +PB_BFBBB(