Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 36

Суштина поетике | часопис за књижевност Када је Максимилијан дошао на место састанка, пронашао је само њен бели свилени шал са извезеним иницијалима, како лежи бачен на земљи. Ноћ пуног месеца. Замислите како је језеро тада било обасјано месечином. Романтичан амбијент за самоубиство.“ „Како је то тужно,“ Алина је увек дозвољавала да је машта поведе у прошлост. Могла је јасно да оживи у својим мислима Филипову причу. „Да, Максимилијан је веровао да се Елоиза убила, али је ипак одржао венчање. Једном се поверио својој супрузи да сваке ноћи када је пун месец сања да Елиоза долази на место састанка поред језера и дозива га.“ „Како знате све те детаље?“ упитала је у неверици. „Моја породица је сачувала Софијин дневник. Али прича се не завршава Елоизиним трагичним нестанком. Године пролазе и Софија рађа два сина која је обожавала. Петнаест година од њиховог венчања, суседно имање купује извесни маркиз Ламар. Убрзо након што се уселио у свој нови замак, приређује велики бал на којем нове комшије и познанике упознаје са својом много млађо