Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 24

Суштина поетике | часопис за књижевност ДО НАСЛЕЂА НЕБА Прошао би човек као бубамара И то бубамара коју ђаво вара Угашеног огња вишњег умног дара Кроз ништа до нигде умирући вазда Ал га добри Творац у мудрости сазда Оплемени својим силаском у тело Пробудивши вечно, успавано врело У човеку смртном језгро Божјег жара Ума, срца, душе благодатног тројства У телу смртника ватру која ствара И уздиже скотско у висине чојства До наслеђа неба и Божанског својства. ⌘ КАД СУ СРБЕ ТЕРАЛИ Кад су Србе терали да им Србе одају Срби су им рекли нисмо ми на продају Кад су Србе терали да Србима суде Срби су им рекли, не, ми нисмо јуде Кад су Србе против својих Срба свадили Срби су се мирили вечно Србство градили Кад су Срби слободу у препаду губили Смрт су од живота Срби више љубили Ал Срби су једно мало Божје племе У којем је Срба правих тек за семе. ⌘ 24