Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 23

Суштина поетике | часопис за књижевност Ево песника | Рајица Марковић Тихо и стрпљиво, као молитва за давно нестале, Рајица Марковић, песник српски и крагујевачки, натерао нас је својом поезијом да сви застанемо и да се окренемо на једну страну. Праву страну... Ту видимо једну стасалу, горостасну песничку фигуру, која без устручавања, подилажења, стрпљивошћу праведника, ниже своје песме отварајући нам врата једног новог света. У том свету без Алисе и огледала, загледан у небеса и у себе, песнички станује Рајица Марковић, алијас Рајко Црвењак. Небојша Грујић 4. јун 2009. Светлост ⌘ ЗРНО ПЕСКА Зрно песка на морском брегу Стена на којој се орлови легу Путујем земљом од слова до слова Нижем бројаницу благослова Описујем свету у речи и слици Како га черече зли послушници И реч и слика прођу без трага Ко је ту заљубљен у свога врага Не види нико, нико не чује Те слике које кроз песак брује Зли би да с првим ветром нестанем А ја да на брегу навек останем. 23