Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 22

Суштина поетике | часопис за књижевност Отрешћу очи комике лирске Кад на табанима путеви означе географију живу, Уздахом једним из северних мора поздравићу обале ирске Пожутелог лика као афише по станицама, Уместо поздравних речи Излетеће из мојих уста 200 поларних сунаца! Између кошуља спаваће родни пејзаж и плав кишобран неба Ишчупаћу јесењи јаблан словенске сентименталности На екватору света: Пад његов у океан отцепиће од коже моје 26 сањалачких лета. Па ипак! празнине живота засуо је сан као песак. Знам, песник сам био: Срце је моје бунар, намести један ђерам! Словенска наша села сива као степе... Раде Драинац Париз, 1926. Раде Драинац 22