Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 17

Суштина поетике | часопис за књижевност ПОСЛЕ БУЂЕЊА После буђења ја чувам руке да их нико не дирне: нека ми остану топле од твога додира из снивања. Не умивам их зором, него их пустим да се охладе мирне. Тихо се руке хладе. А тебе нема под небом мога дозивања. Руке се све више хладе, и глас ти из угашеног сна све слабије сада чујем, Али и друг ако ми приђе – још нећу да се рукујем. ⌘ БРЕЗЕ Гледам је већ годину дана и видим – дрво није. Брезе су угашене свеће А место дима, над њима, тмуша се колута и вије, и глуви облаци беже. Нико, ни Сунце силно и кратко усред лета неће је, јалову, да расцвета, ни сан мој да је ужеже. Брезе су утуљене свеће то видим, а место дима, над њима, црно небо прелеће и хладни ветрови беже. ⌘ 17