Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 166

Суштина поетике | часопис за књижевност Кад зароним у воду и она ме у живот врати, знам да си ту. Кад удахнем зрак и легнем у мрак ипак, ипак, знам. Једва видљиви знак Тебе развије се као празнични барјак, па се таласаш мислима мојим. ⌘ РУЈНА ПЈЕСМА Топи се још један дан, рујан од злата, врео попут руку Твојих око мога врата. Постанемо ли прах, сажежен огњем љета једно знам: стопиће Нас опет љубавни дах, избавиће Нас од олова живота. Видим поносну стијену исклесану Нашим душама у инат скривеним тамама. Свјетионик Љубави. 166