Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 152

Суштина поетике | часопис за књижевност Он поскочи мало напред и хтеде се дићи, али леђима беше сасвим пријатно суседство од бурета, и она се упорно вратише у свој првашњи положај уз буре. Велинка се заврати од смеха: — А што, златане? Хоћеш ти да је узмеш? — Ја шта ради! Ал' кад то рече, он се збуни, обрте се каци, стаде плакати и кроз плач говорити: — Е, а како је се бата оженио? Хоћу и ја..., јес'! Он хтеде да удари у потврду себе по колену, али песница, без његова питања и одобрења, лупи о пањ. За казну он је тури у зубе и уједе је. Велинка се све слађе смејаше: — Куку мене, сирото дете! Па узећеш је ти, златане, не бој се! Ја ћу вечерас говорити баби, а бабо ће баби, а баба ће већ с ђедом и наредити ствар како треба. — Хајд' да те одведем у вајат да те, болан, ђед не види такога! Ходи да спаваш! Не бој се — испросићемо ми теби девојку..., баш ако ћеш и Аноку! — Хоћу ја, богами! И снаха изнад куће проведе пијана девера по мраку до вајата. Покри га поњавом и оде у кухињу да прича јетрвама шта се збило. Али се ниједна не обесели томе гласу. Смејаше се, истина, али им смех не иде од срца. — Није она за нашу кућу! — Једна намигуша! — Море то, ал' мазница, да те Бог сачува! — Све би нас завадила! Матија је Ђенадић човек сасвим стар. На челу му се види белега од ране коју је добио у Хајдук-Вељкову шанцу. Осим његове чељадије, и цело га село зове ђедом. Жена му је давно у збегу умрла. Од старијег брата остала му је снаха која с њиме сада дели старешинство, — Радојка јој име. Она за софром седи десно од ђеде, и у кући се ништа важније не 152