Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 147

Суштина поетике | часопис за књижевност мама! Скакала је од среће, љубила их, грлила, а била је и поносна што има тако храбре и одане синове. Није требало много хрчцима да поотварају све кавезе. Али како да изађу кад отвор на вратима није био довољно велики за све? Хрчци су могли да побегну, али нису хтели да изневере своје другаре по невољи. После краће расправе, договорише се шта да ураде. Чекали су будни, напети и спремни за бег. Ујутру, око осам сати, зачуше окретање кључа у брави. Продавац је широм отворио врата како би у радњу ушао свеж ваздух. Жмиркао је јер је напољу сијало сунце, а у радњи је још била тмина и владала нека чудна тишина. "Бу – бу – фрр – фрр – фијуу!, нагрнуше одједном све животиње напоље. Птице су летеле изнад и поред продавца који је беспомоћно махао рукама штитећи се од њихових крила. Трчали су му око ногу хрчци, зечеви и сви који су могли. "Живела слобода!", викали су. "Бежимо у паркић, па у шуму", поручивали су једни другима. Птице су летеле изнад њих и показивале им пут. Сунце се смешкало док их је трава, цвеће, дрвеће дочекивало, желећи им добродошлицу. Сада су могли да дишу пуним плућима радујући се новом животу – у СЛОБОДИ! 147