Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 134

Суштина поетике | часопис за књижевност Матуранти пишу ЋУТАЋУ | АЛЕКСА СТЕПАНОВИЋ Ускоро ћеш бити далеко. Далеко од мене, далеко од свог досадашњег, живота, далеко од нас. Ускоро ћеш бити далеко ако километри ишта значе. Мени не значе и никада неће, јер ти си већ далеко. Далеко си од свега што је било наше, далеко си од особе која ме је волела. За нама је по која реч коју заустих, али не изрекох и хиљаду скривених осећања док обоје ћутимо. Ти ћутиш крај њега, ја ћутим сам. Некада нисмо ћутали када нисмо били далеко. Наставимо ћутати о свему што је било јер другачије не бих поднео. Била си ми далека синоћ и ћутао сам. Бићеш ми далека вечерас и ћутаћу. Ћутаћу да не би сазнала за све моје битке које сам против себе водим док си ти крај њега. Сетне и тешке битке које кријем иза осмеха, истог оног осмеха који крије срце што лудачки удара када те угледам. Прећутаћу кривицу твоју или кривицу моју, јер једини кривци смо срце моје и ја дозволивши да нам постанеш потреба, сваки минут и свака секунда сваког дана. После свега, никада више не желим поново нас, а умро бих за још један твој пољубац. За онај загрљај када смо сами – срушио бих све, али и о томе ћу ћутати, јер ништа више нећу да рушим због тебе. Ти си срушила нас, а ја сам сам срушио себе. Ускоро ћеш бити далеко и више нећемо ћутати, исти они километри који не би покидали нашу љубав покидаће наше ћутање кога смо об  R  - ] M  R  - R -    -  ]  - 2  ] -  - = = M - 0 M  ]2 }   - -  ]  R } = ] M - -   R  } }   R3