Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 127

Суштина поетике | часопис за књижевност усамљеним путовањима на којима никако није успевао да утоли своју бескрајну жеђ. Да ли је и он сам знао за чиме трага? Зашто живи по својим бесмисленим правилима која не помажу ни другима, који желе да му се приближе, ни њему самом? Или само непрестано бежи?... Помишљала је да је и њему, бар некад, потребан мир, уточиште какво је она себи пронашла, и желела је да му га понуди, да га подели. Ко зна, ако се макар мало задржи, можда пожели да остане. Говорио јој је покаткад да га њена близина умирује. Питала се је ли то разлог што се брод враћа, или је и то само неочекивана успутна станица његовог неутаживог немира. Након једног поподневног купања, у FBBBFoBFkBBBB+BBBBBBB̃F#FgFBFBBBB̃FBFFF BBFBBFF BBFBBBBBBF FcBԃBBFBBBBB+BBFFBBF BBFBฃBkBBЃFcF FcBԃBF BBFBBBF FkBF`FcBԃFF BFcBBBFBBBBSBBB+F BBBBBԃBBBBF B_BBBBFcBԃBBFcBԃBBЃBBFBBFBBF BBBBBBBBBFB+BSBBBBFcBF`FcBԃBBF FBBBBBFF BBBFcBԃBBBBBBBFBBԃBBF FBBBBFkBBF +BCBBఃBBBFcBԃFBBBBBBBBBBFBBBF#BFBBBBBBBBFFBBBBBBBBBB+FkBBBBBBFBF BFBBBBBBBFFFBFBBBBBBԸBkBBBFBԃBBBBBBBB+BBBF#F BFcBԃBBFBBFBsBBBԃBBFBԃF BBBBȃBBBBBBBBF BBkBFcB+FBBF#F BԃBBB`FBBԃBBBBBBBBBBBఃF BBBԃBBBFBBBBBFcBF`FBBFBF BB+BFF BBBBFBBBsBBBBFcBԃF BBBFFBBFBBBBBFBB܃F FBBFF BBB+BBBBFFoBFcBBBBB̃BBBBBF BF BBFcBBBF FcBԃBFBBBBBFBԃBBFBBFBB+FFBBFBఃBBBBBBBBBBBBBFBBBBFkBBBBBBBFcBԃFBBԃF BBB+BBFF BBBBBBBBBFBF BBBBBBFFFoB԰BBBBFBԃBBBBFBBF BBFBB+BBBBBBBBBBBBBBFBBFBBBBFF BBBBBFBBFcBBFBBBFBFcBBBB+F BBBBBBBBFFF BBFgBFkBBBBFgBBBFcBԃFcBԃBBBBBBBBBBBFF BGBBBFcB+BBЃFFBBB+BBBFBBFcBBBFBBFBBF`FcBF FcBԃFBFBBBFBBBBBBBBFBBԸ+BwBFBBF#BBBFBԃFBBBBBBFBBBBwBFcBԃBBBBBBFBBBBBBBF#BBBFB+BBBBBFBԃBBF#F BBBFcBԃBBBBBBBBBB+BGFBBЃFcBԃBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBFcBԃFBFF BBBBBFoBԃFB+FFBBFBBF BFBFF BF BBBBԃBBBB԰BBBBBBԃBFBFcBBB԰BBBFF FBBB+FkBFBBBԃBBBBBԸB#BBBBB̃BBBBBBFcBFBԃBBBBFBBF BBFcBԃBBFBFBF B+FBBBBBBBBBBBЃBFF BBBFBFFBFBBBFBBBBFcBBBFF BBBBBF BBBB+BBBBBBBFBBBBBBBBBFcBFF B԰BBFcBBBF BFBFgF BBBBBFBFF F +BBFcBBFF F BB调BBBBFBԃBFBBBBBBBBBBBBBBBBBBBFBBF B(