Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 125

Суштина поетике | часопис за књижевност Пловио је сам. То јој, ипак, није било чудно, више природно. На тренутак ју је преплавило усхићење од замисли како би заиста било дивно ући у ту лађу, отпловити незнано куд, под вођством снежнобелих широко развијених једара. Слушати шапат никад невиђених даљина. Заронити у модре дубине непознатих мора. Гледати румене заласке над страним хоризонтима. Или само стајати уз ограду палубе, поред овог чудног морнара, у ноћи, покривена небом прошараним светлуцавим звездама. Можда их једном и избројити. Сунцем опаљено лице јој се смешило и дозивало је погледом. Међутим, брод се није заустављао. Само је и даље лагано пловио близу обале. То ју је збуњивало. Очекивала је да ће у једном моменту бацити сидро, укотвити се, да ће морнар сићи, окупати се у хладу увале, осушити се на топлом шљунку, а онда је увести на свој једрењак. Уместо тога, морнар ју је и даље дозивао. Упитала га је како да приђе, кад се брод не зауставља. Одговорио јој је: — Па мораћеш да допливаш до њега, да га стигнеш. Ја се никад не заустављам ни на једној обали, пловим око њих, и покаткад људи допливају до мене, укрцају се и праве ми друштво неко време. То ју је још више збунило. Мало и љутило. И она је могла да каже: Ни ја се не мичем са своје шљунчане плаже, ако желиш да се дружиш са мно BBBFBF BBFBFKBF BBBFKBF BB+BBBBԸBBBBBB调BBBBBBFcF FcBԃBBBFgBԃBBBBFBBBBBFgBBBBBBBBBB+FF BBBBԃBBFBBFcBF BF`BFBBЃFBBBBBBԸBBFBFBBBBFcF FcBԃFkBBFFBFKBBB+BBFBBܸB`FF FBFBwBBFBFcF BFBFcBBBF#F BBBBBBBBBBBBBFBBF B+FkBBBBBBBBFBBFF BKBBBBFBFBBBFFF BBBBF F BsBBBBB+BBFBBBFkBฃBwBԃFBBBBFBԃF BBF BBBBBBBBBBBBF BԃBFBBBBBԃBBFBFoB+F BBBBBBFBBԃBBBBBBBBԸBBFcBԃBFBFF BPBFBBBsBFBFBBBF FcB+FFBBBF BBBBBBBBFBBBBBBBBBBBBBBBBBFBBBBF BBBBFBB+BBFBԸBsBFBBFFcBԃBFBBBBBBBFBBBFBBF BBBBBBBBFgBԸ+BwBFBBBBFBBBBBBFKFF BBFF#BBFcBԃF BBBF BBBBBBF BB+BBBFBBBBBBBBBFBFoBFkBԃBBFBBBԃBBFBBBBBBԸBBBBBFBF+BBBBBBBBBFcBԃF BFFBBF BF#FBBFFcFFoBBFBBЃBBFBԃBBBFBBFcBBBBB(