Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 118

Суштина поетике | часопис за књижевност *** Подсетите ме: Шта сам оно хтео да вам кажем... Знам само да је било много паметно, а да ли је још увек... *** На овом свету само једна ствар је заувек наша – срамота. Све друго смо наследили или добили на поклон. Једино срамоту не можемо ни украсти ни продати. *** Когнитивно – ентропијска размишљања са освртом на есенцијално – примордијално стање духа. Да сам упола глуп као што сам паметан, водио бих вас на вечеру свако вече – о вашем трошку. *** Кад погледам колико је око мене рекеташа, лопова и убица – право је богатство бити сиромашан. Али, како без богатства да издам књигу? Ко ми је крив што сам умислио да сам писмен у земљи у којој су старлете књижевна елита а квазипевачи ми се ругају што знам да читам? *** Сетио сам се! Па ми, у ствари, немамо довољно лопова! Још нисам чуо да је неко украо књигу. Кад будем чуо да је неко украо књигу рећи ћу: "Добро је! За нас има наде!" *** Замисли комшинице, оба моја детета ми кажу да сам глупа и примитивна. Шта ти мислиш? 118