Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 116

Суштина поетике | часопис за књижевност ЖАН: Ууаааууу, како је лијепа ова земља. Волио бих да живим у њој! Идући тако наишао је тако на једну старију кућицу. Жан је ушао у ту кућицу и видио је једног чобанина који је лежао у свом кревету и спавао. Чобанин се пробудио и почео да разговара са Жаном. ЧОБАНИН: Здраво синко. Откуд ти сликаре што си ме насликао? Жан му је испричао како је дошао. Чобанин га је угостио и испратио даље на пут. ЖАН: Желим да се вратим. Досадило ми је овдје да будем. У том тренутку, чаробњак га је вратио у његову салу за сликање. ЧАРОБЊАК: Хоћеш ли ме сада научити да сликам? ЖАН: Хоћу. ЧАРОБЊАК: Одлично, одмах ме научи. ЖАН: Ево сада крећемо. Заједно су нацртали слику коју су уоквирили и ставили у Жанову салу. Њихова заједничка слика у сали била је највећа. Тако се чаробњаку остварила жеља и научио је да слика. Катарина Шикман и Здравка Ђукић ⌘ Радови су ученика V 1 разреда ОШ Змај Јова Јовановић из Бањалуке. За часопис радове послала Јелена Глишић, њихова учитељица. 116