Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 107

Суштина поетике | часопис за књижевност У подужој песми, поеми, као код Пушкина и Љермонтова Раденко лирски изражава елементе збиље, теме и филозофије живота у наслову Погибија Чериних синова и то је само део збиље којим буди вековно и вечито трајање борбе. У архетипској свести носи многа врлутна времена, па из њих бележи три песме о оцу као Јесењин о мајци. Из песме у песму Бјелановић језгри између архетипа, света и сопства, а читалац очекује да ће песник узети пушку гледајући братску погибију/ријеч чува образ и имање//ријечи су/мера за истину//лаж свијетом одавно царује//мудри говор/овесели тмурног//једну жртву/кад Турци/покосе/десет пута/ми њима врнемо//од пушака/горе пропјевају//у домове/лелек и јауци...// Но, у одницу песник креће епским суновратима: Велика је /небеско виђало//Величани јазук учинише//Шест је јаче//када гнијездо брани//Шест московки/о рамену виси//зорни лакци/чувени јунаци//Калудрани/храбри Шекуларци/соја Немањића//. Из величке збиље, црногорско-српске, аутор је у оданије намерио , зашавши у имагинацију са неколико радосница и песничких зановети, ваљда да не би било све спрж, кам и трње у горчи, које као да нас враћају у давно време. На крају треба рећи да је аутор овом збирком изразио жељу ка сапостојању бољег и лепшег у свему, у човеку и времену, за постаџије и песнике и осветнике, који памте непријатеље. 107