Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. - Page 105

Суштина поетике | часопис за књижевност устврдио да без муке се песма не испоја, а Игњатовић да песма је ковина, а песничком схватању филозофије живота као збиље и песничком сучељавању са збиљом Десанка Максимовић стихова Живот је један и само овде. Та четири е (етика, естетика, етничко, етимологија) показују на ком је нивоу и каква је ждрака за такву одницу, са којом Бјелановић сучељава величко и српско сапостојање, не одвајајући микрозавичај, где му је пупчаник, од јединства са свесрпством, свесловенством и Космосом уз Космичке плавети (слика М. Кнежевића). Из бивства свог народа, завичаја и времена обејанио је Раденко шаровиту песмарицу, на основама онога што му је подарено, а затим из оданија сазнањима, психолошким тајанствима и социолошким пољима копатије (симпатије у сапостојању народне заједнице), антипатије и злодела. Све поменуте шаре уденуо је у заједничку нит (козистентно) држећи оба краја завојнице спирале коју ће читаоци и критичари, колеге и суграђани растезати. Бјелановић је у свет поезије зашао, јер је имао шта ново и другачије да каже о свом народу, окружењу, себи и другим странама света, али и Космосу уопште. Пошавши од света какав не постоји нигде другде (не постоји тако/Славна постојбина/небеско виђало и зрцало,/ али ту,/бивало је поганих времена.), можда је и у пријеперни (невоља) крочио да обејани за се и милет. Дакле, у сапостојању жеље и воље за бољим у темељишту топонима и жилишту хомонима, (родословља на атласу места), али и човечанства. ЧУДЕСНЕ песме лирског, епског и драмског садржаја из филозофије живота и ојачане ауторовом имагинацијом су по много чему необичне и јединствене, без пандана. ОПЕСМИО је Раденко узвишено, херојско, а и оно: кад што год ради/ ради наопако,/ војевање с Турцима и погибељи Чериних синова: гробови младијем породом,/ Брст, Пустокосе, Нимет (хлеб, храна), Вука, Орла, Лаж. Фрагментарно је приказао и неколико историјских бојева с Турцима и то 105