Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 96

Суштина поетике | часопис за књижевност посјетити. Она шаље несан да исцрпи што игда може уморне очи и, кад се јави, за собом остави колосалну магију бесмртности. Ето вјечнога, ето културе! ... Херојство је част и задатак. Хероји су носиоци епоха, али, ипак, у сваком моменту свако од нас представља дио културе свог народа, покољења или мјеста. Пружи руку посрнулом на улици и онда си – човјек, пружи све што знаш и можеш цијелом роду, онда си – херој. Култура је и начин размишљања, онај здрави, који потврђује латинско име двоногом сисару – homo sapiens. Култура се не опипава, иако камена грађевина или бетонска конструкција може бити њен манифест, она се прије доживљава и осјећа. Човјек иште нешто трајно што ће да га надживи и међу људима остави и онда кад под земљу оде. Тако је култура посебно божанство. Као што вјерујући у Бога гајимо наду у други живот, па било тог обећаваног живота или не, ми кроз вјеру у њега живимо. Култура увијек за један метар потоне кад се неко од књиге штрецне, а у амбис се сручи кад библиотека стане да гори. Књиге пале они што се истине плаше, који би у мраку да се сакрију како им се не би видјеле очи осушене у безданој празнини, те од љубоморе што немају узвишена погледа на свијет, онима који праве светилишта љепотама свијета и идеја, свирепо копају очи... Горан Ковачић пјеваше: ...Блажену ноћ су мени ископали са сретним в BBBBBB܃BFBFkBFFcBBB+BKBBBBBFF BBBFF FBBBBBBFBBBFcBBFBFBFBԃF BBBFFBBB+F FBBBԃBBBFBBFBBFcBFcF FBFcBF BBFFBBЃBFBBBBBԃBBBBFFFoBFBBB+BBBЃBBFcBԃF BBBBFgBBFBBBF`BBBЃBBFBBBBBFF BBBBFBBBBFBFBBBB+B_BBBBFcF FBԃBBFBBBBBBBBЃFBԃBBBBF#F BBBBFBBF B+BBF#F BBBFBBBȃBBBBF BB`FF BBBBBBFBBBBBFBBBF FF FBBFgBFkBԃFcB+BBFBBFgFBFBBԃBBFcBBBFBBBBBBBBЃBBBBBFFcBԃBFFBBBFcBBBԃBBBB+BBBFFBBBBFBFcBBBBB̃FFBBBBFBBBFBBBFBBBBBBBFBBB+BBBFBFBBBFBBBBFF BBBBЃFF FBBBԃBBFBBBFBBBBBBBFBFcB+BBFcBBBBBFF FFBBԃBBF#FFgBԸ(