Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 70

Суштина поетике | часопис за књижевност Нико жалит неће широм васионе кад свет мржње, патње заувек потоне. О том крају света (биће жарко врео!), баладу нек спева – (победник анђео ?!). Од гласника неба, тројице арханђела, шириће се гласи широм света бела. Михаел, Габријел, Рафаел – гласници биће катастрофе Божији весници. Да л’ ће нова битка против Луцифера засјати победом вође Михаела? Та Апокалипса давно Земљу чека, јахачи вребају – још од памтивека. И наживесмо се од постанка света, ал’ најжалије ми – анђела детета! Ђура Шефер Сремац  СУШТИНА ПОЕТИКЕ - ПОЕЗИЈА СУШТИНЕ Сумња у себе Штипа срце, Наслађује се душом. Поезија отвара непрегледно небо Етике у нама. Суморан је дан Штета је непоправљива, 70