Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 7

Суштина поетике | часопис за књижевност Ј ЕДНА ПЕСМА | А НЂЕЛКО З АБЛАЋАНСКИ КАД ПРОЂЕ Једном – кад случајно дође пролеће И у грудима напупе ми јорговани Ти сигурно бићеш корак иза среће Голе, хладне душе кô јесењи дани Једном – кад упознаш жудње истину Неповрат кô коб куцаће на врата И ничег неће бити чак ни у вину Мог пролећа, твог доба од злата Једном – кад ти све будем смео рећи Све истине, све лажи, све прећутано Страх неће бити мањи ни понос већи Ни моје теби, ни твоје мени дано Једном – кад ми се јесен опет врати Твој мај ће септембру пружити руке Јутру сваком звониће сутона сати И нико неће чути жудње јауке 7