Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 69

Суштина поетике | часопис за књижевност МЕТЕОРИТСКА БАЛАДА Све за тренут мали букнуће у Ништа – пророкују Маје – у вечна ловишта! Кратки су вам дани, сулуди Земљани, доста вашег беше, нек ђаво заплеше! Васионска Мајка стално бајке тепа, жури од уранка – срце да исцепа. Родиће вам воће и пшеница бела, све радиоактивно – биће за опела!? Неће бити страсти млађаних вам снаша можда ће вас спасти – букет оченаша. Препуне ће чаше греха да се цере кад вам кожу с леђа комета одере. Тако треба вама, некрсти Земљани, у греху зачети, блудом затровани! Вратиће се доба од неандерталца, претка дивљег, јачег од ђавола-јарца. * * * То рекоше Маје. Биће лепа слика кад се мајка Земља са ђаволом слика. А што да се плаши човечанство греха: кад стигне комета, биће грозна смеха!? Најбоље ће проћи луди наркомани, неће знати да су дани одбројани. 69