Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 64

Суштина поетике | часопис за књижевност века. Југоносталгија за и против је све чиме се та књижевност бави. Заједничко за обе врсте књижевности је да се финансира из истих извора, од стране најразличитијих западних невладиних организација. А, запитаће се неко, зар се књижевност може финансирати? Нажалост, може, и то у једном веома скривеном виду, који се зове – награде. Од почетка овог века број разних књижевних награда је толико порастао да је сада немогуће ни рећи колико их има. И те књижевне награде имају нешто заједничко. А то су победници. Победници су увек исти, јер су наручени, одређени и плаћени. Наши најзвучнији писци данашњице су садашњи или бивши политичари, дипломате, амбасадори, аташеи, активисти, скори досељеници са Запада. Они су се још током деведесетих повезали са бројним културним организацијама и почели ширити западну културу по Србији. За то су добијали адекватне награде. Тако је остало до данас. Запад има новац, новцем се финансирају награде али и одређују правила по којима се додељују, а додељују се, јасно је, само подобнима. Зато не треба сумњати у књижевне укусе људи из струке када неку велику награду доделе за дело које са књижевношћу нема никакве везе, које је препуно јадних, патетичних и високоинтелектуалних мотива о безобразном и ненормалном Балкану који никада неће ухватити корак са временом јер на њему живе некаква заостала, крволочна, човеколика бића. Или када награда припадне делу које се од вулгарности не сме читати наглас. Јасно је као дан да њихова одлука нема везе са њиховим укусом, већ искључиво са новцем. Данас у Србији постоји један одређени круг од двадесет до тридесет људи који узимају све важне награде сваке године. Они су, уједно, и чланови жирија и међусобно једни другима додељују награде. Онај ко не добије награду он је у жирију, а ко није у жирију обавезно је добитник неке награде. И тако сваке године у круг. Тај круг је затворен и у њега се тешко улази. А пошто награде за собом повлаче и 64