Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 48

Суштина поетике | часопис за књижевност слободу потлачених. У тим предсмртним данима је написао и своју најзрелију песму Звижди ветре (1897) која ће уз Црвену, Братство, Свет је нама отаџбина и друге остати снажан печат његове слободољубиве душе. Јован Скерлић је написао да нигде нису мржње и наде пролетерске певане са толико страсти, са толико узбуђења, са толико топлине. Група високошколаца социјалиста му је посмртно (1903) објавила прву збирку Песме. Превођен је на руски, мађарски, албански и румунски језик, а неке песме су му и компоноване. Несвакидашње оригиналан и надахнут, симбол је радничке борбе и многа културно – уметничка друштва су понела његово име, као и неколико школа. Коста Абрашевић је умро од туберкулозе кад је требао почети да живи, у својој деветнаестој години 20. јануара 1898. у Шапцу. Сахрањен је на Камичком гробљу. Шабачки радници су му подигли споменик на коме је у средишњем делу уклесана плоча у облику отворене књиге, а на врху споменика је метална лира.  ЦРВЕНА Црвена је крвца, што кипи у нама; Црвена је муња, што облак пролама, Црвено је небо, кад се зором смије, Црвен нам је барјак, што се гордо вије, Црвена је мржња у нашим грудима Па и гнев је црвен, што нас обузима. О, тирани, чујте – не треба вам крити – И освета наша – црвена ће бити! 1894. 48