Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 29

Суштина поетике | часопис за књижевност јачања власти, обнове природе и процвата књижевности и уметности. Деспот је схватио да Србија неће моћи да окупи све своје области у једну економски, војнички и политички јаку државу без јаке централне власти. Прекршаји отцепљења непосредно по повратку из Лезбоса су енергично, чак и сурово сузбијени, што сведочи о Стефановој одлучности у спровођењу његових државних замисли. Било је оних који су се осећали угрожено, нарочито у редовима, некада моћне, старије властеле. Били су незадовољни и тиме што је деспот уздизао ниже и млађе властелине, међу којима је било и сиромашних, на високе положаје. Очигледно је да су својом оданошћу и тиме што су чврсто стајали уз Стефана, заслужили да буду изабрани. Деспотова тежња да укине неке правне традиције је довела до повећања броја незадовољних, што се огледало у раду Државног сабора. На челу незадовољних је био Стефанов рођени брат Вук. Скоро сва старија властела је била на Вуковој страни, а разлог томе је што је деспот склопио уговор са угарским краљем Жигмундом. Властела је сматрала да је Србија изложена опасности од једног превртљивог сизирена (Станисављевић 1994: 218). Стари феудалци су се некако помирили са вазалним односима према Турцима, према Угрима су и народне масе биле неповерљиве. Уз све то, Сулејман, један од Бајазитових наследника, коме је припала Србија, подстицао је незадовољне да искажу незадовољство у борби против деспотове политике обећавши им подршку у борби. Када је