Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 28

Суштина поетике | часопис за књижевност жанра приписан византијском цару Лаву VI Мудром, а не Стефану који га је заиста превео. Овај текст носи наслов О будућим временима. Име деспота Стефана Лазаревића се највише везује за дело Слово љубве које представља песничку посланицу, писмо. Посланица је подељена на ритамске низове и целине. Дело се састоји од десет ставова и почетна слова сваког става дају акростих којим је деспот показао изузетно умеће. Дело је написано у првој деценији XV века и оно је својом поетиком, на темељима епистоларног жанра, као образац за писање писма, изашло из секундарне епистоларне књижевности свог доба. По својој правој природи Слово љубве је лирска песма, а по теми и карактеру је ведра химна о духовној љубави и љубави уопште. Ова посланица је дискретна, недоречена, у наговештајима и наслућивањима када је у питању израз. Када говоримо о идејама, дело је засновано на библијским мотивима. Доживљај природе, у коме као да се слути ренесанса, је нов за српску средњовековну књижевност. Књижевно стваралаштво деспота Стефана, Јефимије и Данила Бањског спада у такозвану дворску књижевност која припада истом духовном и културном кругу као и остали писци који стварају на прелазу из XIV у XV век. Како бисмо боље разумели посланицу, Навешћемо услове под којима је настала. У време настанка Слова љубве, српска деспотовина доживљавала је једну од својих највећих круза и то не од спољашњих непријатеља, него од размирица, па и сукоба међу својом властелом, а и то обично не бива без помоћи са стране. (Станисављевић 1994 : 217). Средњовековна Србија је имала кратак период блиставе обнове за време владавине деспота Стефана. Обнови Србије су погодовале и међународне околности. Овој обнови је нарочито допринело слабљење Турске после пораза у битки код Ангоре, 1402. године (Деретић 2004:96) у којој је учествовао и деспот на турској страни, Тада је дошло до 28