Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 27

Суштина поетике | часопис за књижевност О СРПСКОЈ СРЕДЊОВЕКОВНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ | С ОФИЈА И ВАНОВИЋ ИСТОРИЈСКО-БИБЛИЈСКА СТРУКТУРА СЛОВА ЉУБВЕ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА Пре него што се осврнемо на Стефанов књижевни рад, потребно је да откријемо корене његове љубави према цркви, природи и уметности. Још као дечака га је узбуђивао сваки облик природне и уметничке лепоте. Кришом је гледао осликавање очеве црква, а то му је причињавало још већу радост. Дивио се лепоти светаца и светица насликаних на зидовима. Сада кад смо се кратко вратили у његово детињство, можемо се бавити његовом личношћу као одраслог човека. Он је најистакнутији владар, ктитор и књижевник тог доба. Син је кнеза Лазара, а на његова плећа је пала дужност да влада Србијом након што му је отац погинуо. У испуњавању ове дужности му је помагала мајка Милица. Био је чувени војсковођа и витез средњег века, а владао је као турски вазал. Његова свестрана природа му није дозвољавала да буде само владар. Неговао је уметност, бавио се превођењем текстова и био је образован човек. Међу његовим многобројним задужбинама, најзначајнији је манастир Ресава. Потпомогавши развој Ресавске преписивачке школе, проширио је културу и образовну делатност Србије. Српска Православна црква га је канонизовала и слави га као свеца првог августа. О уметничким и књижевним преокупацијама деспота Стефана Лазаревића постоји доста сведочанстава у изворима. Био је заштитник уметности и књижевног стварања у својој земљи. У летописима проналазимо податак да је преводио текстове и са грчког језика. Ово се потврђује тиме што је један пророчанско – песнички текст, из XII века, алегоријског 27