Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 203

Суштина поетике | часопис за књижевност ЖИВОТНА ПРИЧА Суштина на измаку воље у нади тражи спас Док безнађе недогледом се шири тупошћу чула Сањару несни искидали душу као бесан пас А све минуло у титрај би стало поднева јула Двоје спознаше да љубав постоји – истина чиста Сваким дамаром чули су њен пев у тишини дана И како с ћутањем осећање најлепше олиста Да свака реч је мисао безумљу лако продана У загрљају среће видеше блистави тмине сјај На знојавим длановима трагове минуле росе И не слутише да сваки бескрај у себи носи крај Да сви осмеси у крајичку усана туге носе А живот, крвник или шерет, све је унапред знао И кад су очи жене у страсти невино гореле И кад је мушкарац додиром од свиле нежност брао Да студ његова украшће лако жеље им недозреле Суштина на измаку воље у нади тражи спас Док безнађе недогледом се шири тупошћу чула Сањару несни искидали душу као бесан пас А све минуло у титрај би стало поднева јула  203