Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 186

Суштина поетике | часопис за књижевност ЧУВАМ Посиви некад дан кад му вријеме није. Тад и срце тише бије. И чувам што ми Живот даде на длан. Енеа Хотић  ЖЕЂ Около све блешти, лепоте и вина ми мало. Љубав сунцем обојену срчем и пијем, тај отров слатки после ког и крв и срце к'о да нису више моји! Дарко Томић  МАЈЦИ Никад нико неће знати колико се мајка воли, до тренутка када оде, кад нестане, кад заболи. Слободан-Боцо Бајић 186