Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 181

Суштина поетике | часопис за књижевност нагодио, никад га нисам питао, а сад и не могу. Једном, ако се поново сретнемо. Нешто од тог ината или поноса, да од живота не узмем оно што ми, хајде да не кажемо припада, него, рецимо, то што сам могао да добијем, наследио сам и ја од свог деде Босанца. Мало млека и беле јутарње росе, остало вам на част! – та нека логика. А већ знамо, од Босанца се може свему надати. Годинама живи као паметан човек, а онда све учини да би доказао да је будала. Верујем да мој деда будала ипак није био. Имао је своје коње, своје имање, своју трговину, своју породицу, али и кафане, жене, ракију и песму. И ништа није пропио ни продао. Човек – монолит, у који се улило све. И имао је све. Противречности су се сложиле у хармонију. А ја – ја никако нисам тако компактне и хомогене структуре, сав сам од разнородних наноса и талога, уместо чврстог темеља – шупљикави шкриљац што се растаче и осипа на зрнца некад уграђена у њега. Будала вероватно јесам. Остао сам само при оној белој јутарњој роси. Нисам створио ништа. Немам ништа. Ништа нећу оставити иза себе. Живим као птице небеске, по милости или гневу Божијем. Мада, и оне граде некаква гнезда. Или то чине само женке, немам појма, не разумем се много у птичје питање. Кроз моје празне џепове ветрови ми пролазе, а кроз ципеле кише јесење... Мало банално је цитирати Прљаво казалиште, али одговара прилици. А сад мало озбиљније. Шта ће онда овакви ниткови да се шуњају између неба и земље? Колико нас је? И Хамлет се то питао, и ни њему нико на то није одговорио, а камоли мени који немам хамлетовску дилему и муку. Моја једина брига је како да преживим дан. У сваком смислу. А има дана... Чинило ми се да сам много и често волео. У ствари, вероватно само једном. А и тад, нисам сигуран да је то с BBFBBBBBBFgFBBBȸBsBBFFoBԃBBFcBԃF BBBF#BԃBBBBBBBBBB+BBFBBBBBBFgBBBBBBBBBBBBF#F BFBBBBBFBBBBBBBBBFBBBBB+FBFFBFcF BBBBBFcBԃBBBBBBBBBBԸBcBBFcBBBBBFBFBF FBF BBFBBB+BFFBBBFBBBBB԰BBFBBBBFcBBFFBBBFcBFBԃBBF FFgBBBB܃BFBB+BFBBBBBBBFBBЃFBBBBFFgFBBBBFcBBBBBBBBBBBFcBԃBBBFcF BBFBBB԰(