Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 18

Суштина поетике | часопис за књижевност VI По налогу промисли поете творца чије срце – сат вечности на торњу васељенског дворца откуцава дане словесне заветности и иште кардиографску руку поете да граме, слова и црте чтују, док маргине отварају ране да слете овоземаљске бриге и посвећују записима о сопственој муци списано за будућа поколења праведне душе у Господњој руци и неправедних душа отклоњења – записују Земља и Трава у будућност века невештом руком која на благослов чека. XIII Граматик, чатац, поета, утеха који се зове благослов иште за житна поља усталасана буком долазећег косца који труби свиралом од зове и разврстава праведном руком лево и десно, у бездан и висине, у светлост и мрак, кроз чистилиште најсветије духовне празнине где тишина представља једини зрак. Светлост да буде наместо лица јединство у слову и поруци будућег дана скривена на маргини посланица духом вантелесног творца обећана. Онај који молитвом слова иште благослове безимено предаје вечности стихове ове. 18