Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 179

Суштина поетике | часопис за књижевност Она тројица оборише очајно главе. Јесењи ветар страховито хучи планином и носи увело лишће; по брдима се повила магла, а кроз хладан, влажан ваздух шуште гавранова крила и разлеже се злослуто грактање. Сунце сакривено облацима, који се котрљају и јуре журно некуд даље, даље. Она се тројица згледаше у смртном страху. — Куда ћемо сад? — процеди један гробним гласом. — Не знамо! Београд, 1901. године 179