Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 162

Суштина поетике | часопис за књижевност Суреп је добитник великог броја награда и признања, међу њима и Октобарске награде Града Београда и Вукове награде. Његова најзначајнија дела су: Ветар звижди, песме, Просто, песме, Ти долазиш, песме, Жито, поема, Ада, поема, Приче о сељи Миши, песме за децу, Светлост земаљска, песме, Филип Вишњић – песник буне, монографија, Српске народне приповетке, антологија, Слово о полку Игорову, превод са староруског, Кад су живи завидели мртвима, летопис и друге. Умро је 22. априла 1968. године у Београду. Уз достојан испраћај сахрањен је у Алеји Великана на Новом Гробљу.  БАДЊАК Прастари боже наш, највољенији боже пагана, спаљено жито, со и тамјан ноћас ти жртвеник кади. У твоју славу гори ова лисната храстова грана, ми те се одрекли нисмо ни Христа ради. На срцу су нам још пропланци, стада и паше, још смо ми народ прича и шума. Залуд су векови прошли, дубину душе наше не изменише ни сва чуда Запада великог ума. Још молимо те уз дим свештене жртве да пошаљеш у горосече злодуха страшнога лика, да звонки ток потока успављује нам мртве и да виткије расту јасика и оморика; да чуваш наше шуме и бистре зденце и кланце, и танконогу кошуту од прождрљивости вучке. Мада су Славјани плави стресли са себе ланце памтимо ми још песме старинске, хајдучке.  162