Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 156

Суштина поетике | часопис за књижевност Уобичајена тама сна што извире из руина и прави те ни од чега. Тешке плетенице, заборав, влажна обала ноћи где се шири, где удара слепо море – месечар.  Владимир Набоков рођен 22. априла 1899.године ЗНАШ ЛИ ВЕРУ МОЈУ Чујеш ли вугу – у мом срцу чилу? Уживам у пролећном плаветнилу – небески шећер је посут на земну тацну; а волим и кад, с јесени, лију кише, и кленове који лапавицу скрише. Има и таквих залазака који те жацну да помислиш: нема ме више! Ако ветар волиш и сиве гранчице, божје звезде и божје зверчице; ако видиш у милој речи Русија само даљину која златно сија и њише се, пахне, као различак – заволећу те, и више чак него што волим раскошан тапет шума, залазак сунца, градоносни облак и длакаве гусенице које привлачи цвет; допашћеш ми се, ако си као и ја, пажљив према свакој ситници која нас на живот тера и кажеш сунцу: хвала ти што сијаш. 156