Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 148

Суштина поетике | часопис за књижевност П ОЕТСКИ ВРЕМЕПЛОВ Приредила: Јелена Глишић Јован Дучић умро 7. априла 1943. године ОЧИ Бесконачне твоје очи, млада жено, Две дуге вечери у пустињи мора; Две суморне бајке што узнемирено Имају шум слутње у гранама бора, Две мирне галије с црним заставама; Две жене у црном, на молитви неме; Две поноћне реке кроз краје од кама; Два гласника бола који кроз ноћ стреме. Очи моје жене, мрачни тријумф плоти, Које вечном тугом опијене беху, Свој су простор нашл у њеној чистоти, А свој чар небески у њеном греху. Од суза просутих у велика бдења, Те бескрајне очи сијају се с тога, Далеким и чудним сјајем усхићења, Као неке очи што видеше Бога. 148