Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 146

Суштина поетике | часопис за књижевност укућанима, на једвите јаде одвукла га је до кревета. Крстећи се, поред упаљеног кандила, увила га је у овчије коже, како би извукла утепотине, спасила срце које је претило да јој препукне. Злотвори га нису оставили на миру, чим су видели угашена светла ноћу дошли су у најављену посету. Извукли га у подне из куће и тако обмотаног у кожама натерали да игра бугарску поскочицу уз звуке зурли. Од сигурне смрти спасила га је мајка која је дубоко забрађена севала комитским очима, чијих су се громова, као да је било јуч е, присећали бугарски злотвори. Извукла је сина из чељусти циничног, сиктаво попљуваног смеха, повела га кући не осврћући се и с последњом надом однела у бугарско начелство венчани лист који је заведен у Врању. — Гледајте, бре, мене и Сретка венчао је бугарски владика. Зар смо, ми, неки Срби? — викала је, уносећи им се у лице. Бугари су тада, већајући читав сат, уз оштру комовицу, решили да Борку поштеде живот. Потпис бугарског митрополита Кирила на документу је пресудио, а и ракија која је прозборила да заведених Бугара има и у Бујановцу. Она се са Сретком венчала крајем седамдесетих година 19. века у Саборној цркви у Врању, када су на служби били бугарски егзархијски попови. — Боље, Сретко, да смо остали у Врању, био си познат колар, обичан народ те је ценио, молио бога за њих и нас! — шапутала је, умивајући сузама молитве, испред упаљеног кандила које је догоревало. — Није боље, није! Зар је моја жеља била да напустим кревет у ком сам се родио, двориште у коме сам први корак направио, своју Србију слободију коју сам досањао и дођем овде у лојани Бујановац, у Турску? Шта ће нам киче на кантару? Зашто смо се ослободили, од кога, зар да меримо које су крвопије теже, наше или турске? — одговарао је љутито. 146