Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 14

Суштина поетике | часопис за књижевност аутореференцијалност. Једино књижевно дело може себе поетички да одреди. Аутопоетика је термин израстао из термина поетика и иманентна поетика. Аутопоетику као слој у књижевном делу дефинисао је Игор Перишић видећи је још као карактеристику постмодернистичке књижевности тј. њено доминантно обележје којим се на нов начин проблематизује и природа текста и природа света о којем текст говори. 8 Аутопоетика је присутна у делу у којем је иманентна поетика изузетно видљива. Сама имагологија је млада дисциплина у оквиру компаративног изучавања књижевности. Сагледавајући књижевни дискурс неопходно је разјаснити непосредну везу са стварношћу. Корелација између књижевног дискурса и дискурса о књижевности реализује се на равни стварносног који паралелно, али на различите начине, управљају и стваралачким и читалачким процесом без обзира што сваки има своје стварносно полазиште. 9 Књижевно дело се ствара по моделу друштвене свести и друштвене средине у којој настаје. 10 Појам модела успоставља сагласност између два оквира, суштинског оквира књижевног дела и културолошког обрасца. Суштина поезије је путовање и трагање за смислом постојања.  Игор Перишић, Прилог за дефиницију термина аутопоетика, Књижевна историја, XXXVII, 2005, 127, стр. 626. 9 Младен Шукало, Одмрзавање језика, Графид Бања Лука и Просвета, Београд, 2002, стр. 9. 10 Како то наглашава Нортроп Фрај, задатак критичара представља показивање примера како се човек од укуса користи књижевношћу и како је вреднује, чиме ће се означити на који се начин књижевност може стопити с друштвом ... Отуд и потиче Фрајев закључак како се свака хијерархија вриједности заснива на прикривеној друштвеној, моралној или интелектуалној аналогији. Младен Шукало, Одмрзавање језика, Графид Бања Лука и Просвета, Београд, 2002, стр. 25. 8 14