Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 125

Суштина поетике | часопис за књижевност МИР Утрне у несан Облак заплесни немирису У нечуј случи се Тихо звање, клепетање Мир је невид спокоја. Само, дрхти ли У сретење разгрљених кругова Искричави кристал дамара Мир је немир уснули.  MОЛИТВА Зароним у светлост благодатну звонким дисањем душе. Бдење кроз етеричну мелодију све мира стишава у склопљеним длановима немире. Боже, страшни и дивни! У сабраности срца и ума суза изрони у тиховању. 125