Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 124

Суштина поетике | часопис за књижевност П РВА ШАНСА | К РИСТИНА П АВЛОВИЋ Р АЈИЋ РАЗГРЉЕНИ КРУГ ЦРН САН Чему се Гете чудио када Антигону није разумео? Јекнула је зора у једном трену! Ошину слутњу, још не трепну Пресече дан бојама ткан На незнан бездан, црн сан... Уздахну урлик из сестриних груди До неба шикну! До Бога нема... Храстове прострели и липе, у јецај Се просу у круг у бескрај... Пресахла слутња, црна нада Ледена празнина душу распорила Бездана јама... БДЕЊЕ  Слутиш ли у свитање У трептајима далеког бдења Заруди празнина загрљаја У сутон да, слутиш ли, Света два из дамара Пропињу чежњу векова За један додир у магновењу... 124