Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 121

Суштина поетике | часопис за књижевност праузроком живота, који је у хришћанству љубав прекине божанска мисао. Из друге врсте обраћања сазнајемо колики значај има вољено биће у процесу стварања. Лирски субјект проговара покретом усне на пола речи, што симболички гледано означава половину божанске мисли и позива га да сам испод корала извуче запалу жилу, док снага његове душе чини половину њеног песничког пута. Ово показује да га сматра равноправним у процесу стварања, што пренето на глобални план значи да су писац и инспирација једно и да искључиво као такви могу да остваре крајњи циљ уметности. У прилог реченом иду и стихови: у зрну светлости зеленог вира моје су очи, који провучени кроз призму симболике значе да је песникињина спознаја у зрну небеске моћи, док год је предмет инспирације пасиван. Она се не миче од зида, који је штити, али и спречава да иде даље. Зато је неопходно да вољени посади дрво које FoBԃBBFBBBFF BBBBBB{BFcB+BFF BBFBBBBBBBBBFBF BFFkBBBB̃FF BBFBFkBBBBBBBBF`BBFcBBBB+BBFlBBFBBFBFF BFFBBBBBBBKBFKBBBBBF BBBBBBBBBF BFgFBBB+BBBBԃBBFBBԃBBBBBBBFFcBԃFBBFcBԃFBBFBBBBBBBFBBBFBBBBBF +BBBBFKF FgFBBBBఃBBFcBFcBԃBBBBЃBBBBBFBBB̃BFF FBFF BఃBBFcBFB+BBBFFcBԃBBBFF BBBBBBBFKB԰F BBBBBBFBFoBFkBBBFBBBBFcBBBBBFB+BFBFoBFkBBBFFBBB̃FFBFcBBF BFF BBBBBBBBBBԃBBFBBBBBBBBBFKF +FBBBBF BBFBBB̃BBF BBB윃BBԃBBF BఃF BԃF BBBFBFBBBBBBBBBBBBB+BBЃBBFgBBBB̃BBFoBFBFBBBBBFBF BఃBBBBBԃBBBBBBBB̃BBBBBȃFcBFF B԰+BBFlBBBBBBB̃BBBBBȃFBԃBFBFcBBBBF BBFBBฃBBFBBBF B+BBBFF BBF BBFFBBBFBFgBFkBF BBFcBF`FBԃFBFBBBBFBBFBBBBF BFBFF B+BBFgBFcBԃBBBF#F BFcBԃBBFBBBBBBBFBԃFBFBBBBBBBBBFBFKBFkB+BBBBF BBBFBBF FBBBBFBԃFF BFBBBBBBFF#BBԃBBFBBF BFBFB+FBFBBBBBBBBBBBBBBFBBBBBBԃBFBBBFBBFBBFBB+BBBFBBBFkBBBBBBBԃBBBFkBԃBBBBBBBBFBFoBFkF BBFcBBFgB+FBԃBBBBBFBBBFBBBBFBBBBBFcF FBBBBBFcBԃBBBBFF BFBFcF F FBBBBF B+BBFcBBBFBԃBBBBBBBoBBBBkBFF BFlBBBBBBFFFBBBBBF BBFBBFF B+BSFFBBBBFBԃBBFFBBB̃FFBFcBBF BFcBBFgBFBԃBBBBBBFFBBFBBBBFcB(