Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 117

Суштина поетике | часопис за књижевност мирис сатри. / Пусти ту истину да сама тече. / Нека се локва од речи прави. Одговорност за евентуални неуспех носи овде жена, психички јачи пол. Море садржава у сржи свога феномена воду, а она је симбол који увире у жену, у женско. Из мора се родио живот. Маренална магија улива у жену снагу а то се види када се пева: Нисам се предала, само сам дала / покретом усне пола од речи. / Па сам извуци испод корала / запалу жилу и брзо спречи. Маниристички песникињин манир којим се постиже версификациона орнаментика једна је од виталних жила збирке. Надахнуће и напетост доводи до сапетости, гласа-који- поје. Ја је непомично, скамењено а жељно: А сад ме слушај. / Слободно седи. / Нисам се макла од старог зида. / (...) / Напиши писмо, / понеси дрво,/ оно ће стићи тамо где ми смо,/ бришући стакла,/ кренули прво. / (...). Сопство показаним ставом скреће у сенку, у простор сиве еминентности, у господарење пасивношћу. Њихање гласом, хармонијско осциловање душе и тела, материје и духа, сигнал је опуштања, препуштања и осећања жељене безбедности у мушком присуству. Оно је супституирало негативни, доминирајући мушки принцип: Личиш на њега. / Исте су очи. / (...) Твој глас ме њише / у истом кругу, / слика ми сенке / по руци меко. / (...). Оксиморонски откуцаји противречности пулсирају десетом песмом у којој ј BԃBBBBBBBBBBBBBFBBBFBFoBFkBԃBBFgBԃBB+FBԃBFBBBBBFBBBBFBBF F BBBFBBBBFkBBBBBBFBFBBBFBF BBFBB+BBBBFBBBFFBkBBBFF BFBFBBBBԃFBFBBBBBBBkBBBFcBԃBBBFBBBBF#B+F BF#BBBBkBBBFcBԃBFF BBBBF#BBBFF FBBBBkBBBFcB+BBBBBBBBFBBFBԃBBF#BB+BFBBBBBBBBFcBBFcBBBF BFBBF`BBFBBఃFcBBBBFcBԃBBЃBBFB+BBFBBBBFB԰FBBBBBBBBFkBBFBBBBF BBB܃BBBBBF#FBF#BBBB̃FBBB+BsBBBԃBBBBFBBBBBBBF BBBFBF BBFcBBF BFBFoBBBFoBBFBBBBBB+BBFoBԃBBBBBBBBԃBBBBF BBFBBFBFBBFBF BBBFF B`FFBBFBFBF (BBF BFBBFcBBBBBBBBBFBBBBFgBBBF BBBF BBFBF BBFBBBBFBFcB(