Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 111

Суштина поетике | часопис за књижевност Иструлиће грожђе до пролећа и крушку ће пождерати црви, не верујем оном што је срећа, а да није створено у крви. Не верујем да ћу икад стићи све, што сам вам некад обећао, јер пре тога – мирно ћу отићи и неће ми, неће бити жао. Не верујем више теби драга, лакомо ти открих све слабости нек све иде бестрага, до врага, нека иде, са нашом младости.  ОДРИЧЕМ СЕ СВЕГА Јавно се одричем сваке истине, ја, кô сви сужњи, сањар без части, у царству снова од паучине, стрела у пети сваке власти. 111